Аутохтона српска раса свиња Моравка

Аутохтона српска раса свиња Моравка

Наша непрестана потрага за најквалитетнијим, необичним и на природан начин узгајаним месом, овога пута се зауставила на једном пољопривредном газдинству на Сребрном језеру. Импонзантна лепота Дунава оставила нас је без даха, али морамо признати да није она била пресудна у одлуци да се баш овде зауставимо.

Пресудан је био сусрет са Горан Ђурковићем, инжињером биљне и сточарске производње, и уједно домаћином који нас је љубазно дочекао и са осмехом на лицу дозволио да завиримо на његово пољопривредно газдинство под именом ”Терахум”. У пријатној шетњи и разговору са Гораном, сазнали смо много занимљивости о начину на који узгаја животиње и води домаћинство, али нешто нам је посебно привукло пажњу.

Била је то прича о Моравки, старој аутохтоној сорти свиња која је настала укрштањем две старе сорте Шумадинке и Беpкшир у 18. веку, а чије месо садржи омега-3 и омега-6 незасићене есенцијалне масне киселине, које су борци против холестерола и подижу имунитет. Моравке смо затекли како у прекрасној природи и беспрекорним условима, слободно шетају и пасу, а од Горана смо сазнали да дневно пређу и до 10 километара.

Било нам је веома интересатно упознавање са њиховом исхраном која је у потпуности природна. Моравке се углавном хране оним што пронађу у природи, а дохрана се врши домаћим кукурузом, пшеницом, луцерком и тиквом. Због тога је њихов прираст веома спор и траје од 15 до 18 месеци, за разлику од савременог това где се свиње хране концентратима који у себи садрже доста соли, као и супстанцама које вежу воду. Због тога знатно брже добијају на тежини, али се месо приликом термичке обраде значајно смањи.

За разлику од савремених раса свиња створених селекцијом у којој се тежи да месо има минимално масноће (сва масноћа је изолована споља), код Моравке је месо испресецано интермускуларним масноћама које се приликом термичке обраде растопе, па је месо знатно сочније, пријатнијег мириса и лепшег укуса.

Оставите одговор